Osnivač džudoa · 1860–1938
JIGORO
KANO
Pedagog, osnivač Kodokana i prvi Azijat u Međunarodnom olimpijskom komitetu. Džudo nije stvorio kao borilačku veštinu, već kao metod vaspitanja: telo, um i karakter.
-
1860
Rođen u Mikageu kod Kobea, u Japanu. Kao sitan i slabašan dečak trpi nasilje vršnjaka i traži način da se odbrani.
-
1882
Sa 21 godinom osniva Kodokan u Tokiju. Od starih džu-džicu tehnika uklanja opasne zahvate i stvara džudo, „nežni put“.
-
1909
Postaje prvi azijski član Međunarodnog olimpijskog komiteta i uvodi sport u japanske škole.
-
1938
Umire na brodu vraćajući se sa zasedanja MOK-a. Džudo već vežbaju deca i odrasli na svim kontinentima.
-
1964
Džudo postaje olimpijski sport na Igrama u Tokiju. Danas ga trenira više od 40 miliona ljudi.
精力善用
Seiryoku Zenyo
Najbolja upotreba energije
Ne pobeđuje jači, nego onaj ko snagu koristi pametno. Dete uči da popusti kada ga guraju i da iskoristi tuđi zalet. Isti princip kasnije primenjuje u školi i u životu: manje sile, više razumevanja.
自他共栄
Jita Kyoei
Uzajamna dobrobit
U džudou ne možeš da napreduješ bez partnera. Onaj ko pada pomaže onome ko baca da nauči, pa se uloge menjaju. Zato se džudisti klanjaju jedni drugima pre i posle svake vežbe.
NEŽNI PUT
„Cilj džudoa nije pobeda nad drugim, već usavršavanje sebe, da bi čovek bio koristan svetu.“
Telo
Šta džudo radi za fizički razvoj
Koordinacija i ravnoteža
Svaki hvat, okret i bacanje traže da ruke, noge i trup rade zajedno. Deca koja treniraju džudo ređe padaju i brže uče druge sportove.
Bezbedno padanje
Ukemi, veština padanja, prva je stvar koja se uči. Štiti dete na biciklu, na klizanju, na igralištu, celog života.
Snaga bez tegova
Rad sa sopstvenom težinom i težinom partnera razvija mišiće ravnomerno, bez opterećenja za zglobove u rastu.
Gipkost i držanje
Istezanje i rad na tatamiju popravljaju držanje i pokretljivost kičme, posebno važno uz sate sedenja u školi.
Kondicija i srce
Trening smenjuje intenzivne i mirne faze, idealno za razvoj kardiovaskularnog sistema kod dece.
Svest o telu
Dete uči gde mu je težište, kako da se opusti i kada da se napregne. To je osnova za svaki kasniji sport.
Um i karakter
Šta džudo radi za mentalni razvoj
Disciplina koja ne boli
Naklon na ulasku, red u svlačionici, tišina dok trener govori. Pravila su jasna i ista za sve, pa ih deca lako prihvate.
Samopouzdanje
Svaki novi pojas je dokaz da trud daje rezultat. Dete koje zna da može da se odbrani ne mora to nikome da dokazuje.
Poštovanje i empatija
Partner ti je potreban da bi učio, pa ga čuvaš. Džudisti su poznati po tome što ne maltretiraju druge.
Kako se gubi
U džudou se često pada i gubi, i to pred svima. Deca nauče da poraz nije kraj, već informacija šta sledeće vežbati.
Pažnja i fokus
Protivnik reaguje u deliću sekunde. Trening traži prisutnost ovde i sada, što pomaže deci kojoj je teško da se koncentrišu.
Kontrola emocija
Bes i strah na tatamiju koštaju. Dete uči da diše, da sačeka i da deluje mirno, veština koja mu treba i u školi.
柔道
„Ništa pod nebom nije važnije od obrazovanja. Znanje jednog čoveka, podeljeno sa mnogima, dopire do hiljadu generacija.“
Za roditelje
Pitanja koja nam najčešće postavljate
Da li je džudo bezbedan za malu decu?
Džudo je jedan od retkih borilačkih sportova bez udaraca. Nema udaranja, nema šutiranja. Deca od 4 do 7 godina rade igre, kolutove i padanje, tek kasnije prave tehnike. UNESCO ga preporučuje kao najpogodniji sport za decu.
Da li će dete postati agresivno?
Suprotno. Deca koja treniraju džudo imaju gde da potroše energiju i uče da snaga nosi odgovornost. Prvo pravilo svakog kluba je da se naučeno ne koristi van tatamija.
Moje dete je stidljivo i nije sportski tip
Baš takva deca najviše dobijaju. Nema ekipe koja će ga izostaviti, nema lopte koju mora da pogodi. Napreduje svojim tempom i svaki pojas je lični uspeh.
Šta je potrebno za početak?
Prvi trening je besplatan, dovoljna je trenerka. Kimono se nabavlja kasnije, a lekarski pregled na svakih šest meseci.
Najbolji način da proverite je da dođete.
Prvi trening je besplatan. Dete trenira, vi gledate.